Trudnoća predstavlja period u kome organizam žene prolazi kroz brojne promene kako bi omogućio pravilan rast i razvoj bebe. Tokom tih devet meseci potrebe za pojedinim vitaminima i mineralima značajno se povećavaju, jer oni učestvuju u stvaranju novih ćelija, razvoju mozga, kostiju, srca i svih organa ploda.
Iako uravnotežena ishrana predstavlja osnovu zdravlja, u trudnoći je često teško hranom uneti dovoljne količine svih neophodnih nutrijenata. Zato se većini trudnica preporučuje odgovarajuća suplementacija, ali uvek prema preporuci ginekologa.
U nastavku saznajte koji su vitamini i minerali najvažniji tokom trudnoće, zbog čega su neophodni i kako njihov nedostatak može uticati na majku i bebu.
Zašto su vitamini i minerali toliko važni u trudnoći?
Vitamini i minerali imaju ključnu ulogu u gotovo svim procesima koji se odvijaju tokom trudnoće. Oni omogućavaju:
- pravilan razvoj nervnog sistema bebe,
- formiranje srca, kostiju i drugih organa,
- razvoj posteljice,
- normalno stvaranje krvi,
- jačanje imuniteta majke,
- smanjenje rizika od pojedinih urođenih anomalija,
- očuvanje zdravlja kostiju i mišića trudnice.
Nedostatak određenih vitamina može povećati rizik od komplikacija poput anemije, prevremenog porođaja, usporenog rasta ploda ili poremećaja razvoja.
Folna kiselina (vitamin B9) – najvažniji vitamin pre trudnoće
Folna kiselina je jedan od najvažnijih vitamina u reproduktivnom periodu žene.
Njena osnovna uloga jeste pravilno zatvaranje neuralne cevi iz koje se razvijaju mozak i kičmena moždina bebe. Dovoljan unos značajno smanjuje rizik od defekata neuralne cevi, kao što su spina bifida i anencefalija.
Pošto se neuralna cev zatvara već tokom prve četiri nedelje trudnoće, kada mnoge žene još ne znaju da su trudne, folnu kiselinu treba započeti najmanje mesec dana pre planirane trudnoće.
Najčešće se preporučuje 400 mikrograma dnevno, dok ženama sa povećanim rizikom lekar može preporučiti veće doze.
Gvožđe – prevencija anemije
Potrebe za gvožđem u trudnoći gotovo se udvostručuju. Ovaj mineral omogućava stvaranje hemoglobina koji prenosi kiseonik do svih tkiva majke i bebe.
Nedostatak gvožđa može dovesti do:
- anemije,
- umora,
- malaksalosti,
- vrtoglavice,
- povećanog rizika od prevremenog porođaja,
- niže porođajne težine bebe.
Najbolji izvori gvožđa su crveno meso, mahunarke, zeleno lisnato povrće i integralne žitarice.
Vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa, pa ih je korisno unositi zajedno.
Vitamin D – važan za kosti i imunitet
Vitamin D učestvuje u regulaciji metabolizma kalcijuma i fosfora. Njegov dovoljan unos omogućava:
- razvoj kostiju bebe,
- razvoj zuba,
- pravilnu funkciju imunog sistema,
- očuvanje zdravlja kostiju trudnice.
Nedostatak vitamina D povezuje se sa povećanim rizikom od gestacijskog dijabetesa, preeklampsije i niske porođajne težine.
Kod velikog broja trudnica utvrđuje se manjak vitamina D, zbog čega lekar može preporučiti laboratorijsku kontrolu i suplementaciju.
Kalcijum – temelj zdravih kostiju
Kalcijum je neophodan za razvoj kostiju i zuba bebe, ali i za normalan rad srca, mišića i nervnog sistema.
Ako trudnica ne unosi dovoljno kalcijuma, organizam ga uzima iz njenih kostiju, što dugoročno može povećati rizik od osteoporoze.
Najbolji izvori su:
- mleko,
- jogurt,
- sir,
- bademi,
- susam,
- brokoli.
Jod – važan za razvoj mozga
Jod je neophodan za normalno funkcionisanje štitaste žlezde i proizvodnju hormona koji regulišu razvoj mozga. Njegov nedostatak može uticati na intelektualni razvoj deteta i funkciju štitaste žlezde.
U mnogim zemljama preporučuje se dodatni unos joda tokom trudnoće, osim kod žena koje imaju određene bolesti štitaste žlezde, kada odluku donosi endokrinolog.
Omega-3 masne kiseline (DHA)
Iako nisu vitamini, omega-3 masne kiseline predstavljaju važan deo prenatalne suplementacije.
DHA doprinosi razvoju:
- mozga,
- vida,
- nervnog sistema.
Najviše je ima u plavoj morskoj ribi, dok se trudnicama koje je retko konzumiraju često preporučuju suplementi.
Magnezijum
Magnezijum učestvuje u radu mišića i nervnog sistema.
Njegov dovoljan unos može pomoći u smanjenju:
- grčeva u nogama,
- umora,
- osećaja napetosti.
Nalazi se u orašastim plodovima, integralnim žitaricama, mahunarkama i zelenom lisnatom povrću.
Vitamin B12
Vitamin B12 zajedno sa folnom kiselinom učestvuje u stvaranju krvnih ćelija i razvoju nervnog sistema bebe.
Posebno je važan kod žena koje se hrane vegetarijanski ili veganski, jer se prirodno nalazi uglavnom u namirnicama životinjskog porekla.
Da li svaka trudnica treba da uzima iste suplemente?
Ne. Potrebe za vitaminima razlikuju se od žene do žene i zavise od:
- načina ishrane,
- zdravstvenog stanja,
- laboratorijskih analiza,
- višeplodne trudnoće,
- prisustva hroničnih bolesti,
- prethodnih trudnoća.
Zbog toga nije preporučljivo samostalno uzimati velike doze vitamina i minerala.
Na primer, prekomeran unos vitamina A može biti štetan za razvoj ploda, dok nepotrebno uzimanje gvožđa može izazvati stomačne tegobe kod žena koje nemaju anemiju.
Može li genetika uticati na potrebe za vitaminima?
Da. Genetske varijacije mogu uticati na način na koji organizam koristi određene vitamine i minerale.
Najpoznatiji primer je gen MTHFR, čije određene varijante mogu uticati na metabolizam folata. Kod nekih žena lekar može preporučiti aktivni oblik folata umesto standardne folne kiseline, ali to nije potrebno rutinski svim trudnicama.
Pored toga, genetika može uticati i na metabolizam vitamina D, B12 i drugih nutrijenata, zbog čega personalizovani pristup postaje sve značajniji u planiranju trudnoće.
Prirodni izvori vitamina i minerala u trudnoći
Iako se većini trudnica preporučuju prenatalni suplement koji sadrži kombinaciju najvažnijih vitamina i minerala, pravilna i raznovrsna ishrana ostaje osnova zdravlja tokom trudnoće. Hrana obezbeđuje i brojne druge hranljive materije, poput vlakana, antioksidanasa i fitonutrijenata, koji se ne nalaze u suplementima.
U nastavku pogledajte koje namirnice predstavljaju najbolje prirodne izvore najvažnijih vitamina i minerala.
Folati (vitamin B9)
Najbolji prirodni izvori folata su:
- zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, kelj)
- brokoli
- prokelj
- špargle
- avokado
- pomorandže
- mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije)
- kikiriki
- integralne žitarice
Važno je znati da se folati delimično razgrađuju tokom termičke obrade, pa je deo povrća korisno konzumirati svež kada je to bezbedno.
Gvožđe
Najbogatiji izvori gvožđa su:
- nemasna govedina i teletina
- ćuretina
- piletina
- jaja
- pasulj
- sočivo
- leblebije
- spanać
- semenke bundeve
- susam
Gvožđe iz mesa organizam apsorbuje znatno bolje nego ono iz biljnih izvora. Kada jedete biljne izvore gvožđa, kombinujte ih sa hranom bogatom vitaminom C.
Vitamin C
Vitamin C poboljšava iskorišćavanje gvožđa i doprinosi normalnom funkcionisanju imunog sistema.
Najbolji izvori su:
- paprika
- kivi
- pomorandže
- limun
- grejpfrut
- jagode
- maline
- kupus
- brokoli
- paradajz
Vitamin D
Vitamin D nastaje u koži pod uticajem sunčeve svetlosti, ali ga ima i u pojedinim namirnicama:
- losos
- sardina
- skuša
- haringa
- žumance
- obogaćeno mleko
- obogaćeni mlečni proizvodi
Pošto ishranom često nije moguće uneti dovoljne količine vitamina D, mnogim trudnicama lekar preporučuje suplementaciju.
Kalcijum
Dobri izvori kalcijuma su:
- mleko
- jogurt
- kefir
- sir
- bademi
- susam
- tofu obogaćen kalcijumom
- brokoli
- kelj
Jod
Najviše joda sadrže:
- morska riba
- morski plodovi
- mleko i mlečni proizvodi
- jaja
- jodirana kuhinjska so
Jodiranu so treba koristiti umereno, jer prekomeran unos soli nije preporučljiv u trudnoći.
Magnezijum
Bogati izvori magnezijuma uključuju:
- bademe
- orahe
- lešnike
- semenke bundeve
- semenke suncokreta
- integralne žitarice
- ovsene pahuljice
- banane
- spanać
- mahunarke
Cink
Cink doprinosi rastu i razvoju ploda, zarastanju tkiva i pravilnom radu imunog sistema.
Najbolji izvori su:
- crveno meso
- ćuretina
- morski plodovi
- mlečni proizvodi
- jaja
- semenke bundeve
- orasi
- integralne žitarice
Vitamin B12
Vitamin B12 nalazi se gotovo isključivo u namirnicama životinjskog porekla:
- meso
- riba
- jaja
- mleko
- jogurt
- sir
Žene koje se hrane vegetarijanski ili veganski treba da razgovaraju sa svojim lekarom o potrebi za dodatnom suplementacijom.
Omega-3 masne kiseline (DHA)
Najbogatiji izvori DHA su:
- losos
- sardina
- haringa
- pastrmka
- skuša (vrste sa niskim sadržajem žive)
Biljni izvori omega-3 (ALA) uključuju:
- laneno seme
- čia semenke
- orahe
Međutim, organizam samo mali deo ALA pretvara u DHA, pa se mnogim trudnicama preporučuje suplementacija DHA.
Da li je moguće uneti sve vitamine samo hranom?
Kod žena koje planiraju trudnoću ili su trudne, kvalitetna ishrana je od velikog značaja, ali nije uvek dovoljna da obezbedi optimalne količine svih potrebnih nutrijenata. Zbog toga većina stručnih udruženja preporučuje prenatalne suplemente koji sadrže folnu kiselinu ili aktivni folat, vitamin D, jod i druge važne vitamine i minerale.
Važno je naglasiti da suplementi predstavljaju dopunu ishrani, a ne njenu zamenu. Takođe, nisu svi preparati isti – razlikuju se po sastavu i dozama, pa izbor treba uskladiti sa preporukom ginekologa i individualnim potrebama svake trudnice.
PregnaTest kontakt
Telefon: +38163558580
Email: [email protected]
Kontakt forma: pošaljite upit putem PregnaTest kontakt forme