Ljudsko telo sastoji se od približno 50 biliona pojedinačnih ćelija, a u svakoj od njih nalazi se jedro koje sadrži ljudske hromozome. Hromozom se sastoji od veoma čvrsto namotane niti, takozvane dvostruke spirale DNK.
DNK predstavlja naš genetički kod, odnosno svojevrsni nacrt prema kojem je izgrađeno ljudsko telo. Oko 1% tog koda čine regioni koje nazivamo genima.
Gen predstavlja uputstvo za naš organizam i obično ima određenu, specifičnu funkciju. Na primer, postoje geni čija je funkcija da organizmu daju instrukcije kako da proizvodi plave pigmente, koji zatim dovode do plave boje očiju. Takođe, postoje geni koji organizmu daju uputstva kako da razgrađuje hranu u crevima kako bi se hranljive materije mogle apsorbovati i nakon toga iskoristiti na najbolji mogući način.
Nažalost, naši geni nisu savršeni i svako od nas nosi određene genetičke defekte ili varijacije gena koje smo nasledili od roditelja ili su nastale slučajno, a koje mogu negativno uticati na naše zdravlje tokom života.
Ove genetičke varijacije veoma su česte i najčešće predstavljaju jednostavne promene pojedinačnih nukletida u genetičkom kodu.
Različite varijacije mogu oslabiti naš imunski sistem, povećati rizik od srčanog udara ili dovesti do oštećenja vida.
Naravno, svako od nas nosi različite genetičke varijacije, što znači da neke osobe imaju povećan rizik od srčanog udara, dok druge, na primer, ne podnose laktozu.
Bolesti koje se češće javljaju u određenim porodicama predstavljaju dobar primer kako se individualni rizik od razvoja bolesti može razlikovati između porodica, ali i između pojedinaca unutar iste porodice.
Kako genetički polimorfizmi utiču na zdravlje?
Ovi polimorfizmi mogu uticati na naše zdravlje, ali u mnogim slučajevima ne znače da će se određena bolest sigurno razviti, već samo ukazuju na povećan rizik od njenog nastanka.
Da li će se bolest zaista ispoljiti zavisi od spoljašnjih faktora, kao što su životna sredina i našeg načina života.
Na primer, ako osoba zbog određene genetičke varijacije ne podnosi laktozu, ona može biti potpuno zdrava sve dok ne konzumira mleko. Tegobe se javljaju tek kada dođe do određenog spoljašnjeg uticaja — u ovom slučaju, unosa laktoze putem hrane.
Slično je i sa drugim bolestima.
Na primer, ako je gen koji reguliše apsorpciju gvožđa oštećen, povećava se rizik od razvoja bolesti nagomilavanja gvožđa u organizmu. U takvim slučajevima, odgovarajući preventivni način života može pomoći da se razvoj bolesti odloži ili, u pojedinim situacijama, potpuno spreči.
Različiti faktori mogu dovesti do promena u našim genima, koje nazivamo i mutacijama. U retkim slučajevima ove promene mogu imati pozitivne efekte, ali najčešće narušavaju funkciju gena i negativno utiču na zdravlje.
Šta uzrokuje genetičke promene?
Genetičke promene mogu prouzrokovati brojni spoljašnji štetni faktori. Jedan od najpoznatijih uzroka genetičkih oštećenja jeste radioaktivno zračenje. Radioaktivno zračenje može prodreti u ćelije i oštetiti naš genetički kod, a samim tim i pojedine gene.
Drugi uzrok mutacija i oštećenja gena jesu određene supstance, poput ugljenika koje mogu dospeti u ćelije i oštetiti gene, što može doprineti nastanku karcinoma debelog creva i nekih drugih vrsta karcinoma.
Ultraljubičasto (UV) zračenje Sunca takođe oštećuje naše gene i može dovesti do razvoja bolesti poput karcinoma kože.
Kako nasleđujemo genetičke varijacije?
Navedeni spoljašnji uticaji mogu tokom života promeniti pojedine gene i narušiti njihovu funkciju. Međutim, većinu svojih genetičkih varijacija nasleđujemo od roditelja.
Prilikom oplodnje jajne ćelije, svaki embrion dobija polovinu genetičkog materijala od oca i polovinu od majke.
Njihovim kombinovanjem nastaje novo ljudsko biće koje poseduje određene karakteristike oba roditelja.
Nažalost, zajedno sa genima prenose se i genetički defekti. Tako se, na primer, može dogoditi da se polimorfizam koji doprinosi nastanku srčanog udara prenosi sa oca na sina, a zatim na unuka, što može dovesti do pojave bolesti u svakoj generaciji.
Međutim, da li će se određena genetička varijacija preneti na potomstvo zavisi od slučajnog raspoređivanja naslednog materijala. Zbog toga neki unuci mogu naslediti određenu varijaciju, dok je drugi neće imati.
Zbog velikog broja kombinacija genetičkih varijacija, svako od nas ima drugačije nasledne predispozicije i zdravstvene rizike.
Zahvaljujući najnovijim tehnologijama, danas je konačno moguće analizirati sopstvene gene i na osnovu njih utvrditi koji individualni zdravstveni rizici postoje.
Kako saznati sopstvene rizike i prilagoditi ishranu prema svojoj genetici?
Nutrigenetika nam daje odgovore kako i na koji način male razlike u našim genima mogu promeniti efekte na namirnice koje koristimo u ishrani i kako one utiču na naše telo. Razumevanjem ovih razlika, adekvatni dijetetski režimi i mere prevencije bolesti mogu biti sprovedene na osnovu ličnih genetičkih polimorfizama.
Ishrana u trudnoći i nakon trudnoće
Zdrava ishrana održava majku u dobroj formi tokom devet meseci trudnoće, tokom porođaja i garantuje dobar oporavak nakon porođaja. Ishrana tokom trudnoće treba da bude izbalansirana i raznovrsna.
Trudnica treba da jede različite vrste namirnica: ribu, meso, voće, povrće, žitarice, mlečne proizvode, masti … kako bi obezbedila sve potrebne minerale i oligoelemente. Naravno, bitna je mera i količina navedenih namirnica.
Uravnotežena ishrana za trudnicu sprečava prekomerno dobijanje na težini, obezbeđuje neophodne materije za njeno telo a i za pravilan rast i razvoj bebe. Sve ono što pojedete, stiže i do vaše bebe, pa je stoga veoma važno voditi računa o svojoj ishrani i kondiciji.
Za više informacija kontaktirajte nas putem kontakt forme ili zakažite besplatne konsultacije putem telefona I KONTAKT FORMU.
PregnaTest kontakt
Telefon: +38163558580
Email: [email protected]
Kontakt forma: pošaljite upit putem PregnaTest kontakt forme