Za mnoge buduće mame prvi ekspertski ultrazvuk predstavlja jedan od najuzbudljivijih trenutaka trudnoće. Beba je još uvek veoma mala, ali se na ekranu već mogu prepoznati njena glavica, ručice, nožice i čuti otkucaji srca.
Ipak, ovaj pregled nije samo prilika da vidite svoju bebu. On lekaru pruža važne informacije o njenom rastu i razvoju. Tokom pregleda često ćete čuti izraze kao što su nuhalni nabor, nuhalna translucenca, nosna kost ili CRL.
Šta je nuhalni nabor i zašto se meri?
Nuhalni nabor je izraz koji se koristi za nuhalnu translucencu (NT), odnosno mali prostor ispunjen tečnošću koji se nalazi ispod kože, na zadnjoj strani bebinog vrata. Iako zvuči neobično, ali ovu tečnost imaju sve bebe u ranom periodu trudnoće. Njeno prisustvo je potpuno normalno, ali ono što lekara zanima tokom pregleda jeste debljina tog prostora.
Glavni klinički značaj ima povećana nuhalna translucenca koja može biti povezana sa većom verovatnoćom određenih hromozomskih promena, ali i nekih razvojnih anomalija, posebno srčanih. Povećan nuhalni nabor nije automatski dijagnoza, ali zahteva dodatne preglede i praćenje.
Najvažnije je znati – povećan nuhalni nabor ne znači automatski da beba ima neki zdravstveni problem. To je ultrazvučni pokazatelj koji lekar procenjuje zajedno sa drugim nalazima.
Kada se meri nuhalni nabor?
Nuhalna translucenca meri se tokom prvog trimestra, najčešće između 11. i 14. nedelje trudnoće, kada je dužina bebe od temena do trtice (CRL) između 45 i 84 mm.
Zašto baš tada?
Zato što je u ovom periodu moguće standardizovano izmeriti prostor iza bebinog vrata i koristiti dobijenu vrednost u proceni rizika. Jer ako je trudnoća mlađa ili starija, merenje nema istu dijagnostičku vrednost.
Zato je važno da prvi detaljan ultrazvučni pregled zakažete u odgovarajućem periodu i u dogovoru sa vašim izabranim lekarom.
Koliko treba da iznosi nuhalni nabor i kada je razlog za brigu?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje buduće mame postavljaju nakon ultrazvuka. Ne postoji jedna idealna vrednost koja važi za svaku bebu, mala odstupanja mogu biti prisutna.
Debljina nuhalne translucence menja se u zavisnosti od veličine bebe i nedelje trudnoće. Lekar zato ne posmatra samo broj izražen u milimetrima, već ga upoređuje sa očekivanim vrednostima za odgovarajuću dužinu bebe.
U većini trudnoća NT je manji od 3,5 mm, ali se i niže vrednosti mogu smatrati povećanim u odnosu na veličinu ploda. Najvažnije je kako lekar tumači merenje u odnosu na gestacijsku starost i ostale ultrazvučne pokazatelje.
Šta ako je nuhalni nabor povećan?
Ako lekar primeti povećanu nuhalnu translucencu, to ne predstavlja konačnu dijagnozu. Takav nalaz može biti povezan sa povećanim rizikom za:
- Daunov sindrom (trizomija hromozoma 21)
- Edvardsov sindrom (trizomija hromozoma18)
- Patauov sindrom (trizomija hromozoma 13)
- Određene urođene srčane mane
- Neke ređe genetičke sindrome
Međutim, postoje i trudnoće u kojima je nuhalna translucenca povećana, a beba se razvija potpuno uredno. U zavisnosti od nalaza, lekar može preporučiti dodatni ekspertski ultrazvuk, genetičko savetovanje, fetalnu ehokardiografiju ili dodatno prenatalno ispitivanje.
PregnaNIPT test može biti koristan u određenim situacijama, ali kod značajno povećane nuhalne translucence ili prisutnih razvojnih anomalija nije zamena za dijagnostičke analize.
Šta je ekspertski ultrazvuk i po čemu se razlikuje od običnog?
Na redovnom ultrazvučnom pregledu ginekolog prati rast bebe, njenu srčanu aktivnost i opšti tok trudnoće. Ekspertski ultrazvuk podrazumeva detaljniju, sistematsku procenu bebine anatomije i razvoja, zapravo gleda se detaljnija morfologija ploda.
Takav pregled važno je da obavlja lekar obučen za detaljnu prenatalnu ultrazvučnu dijagnostiku. Iako je beba u prvom trimestru još veoma mala, već tada je moguće proceniti brojne važne strukture.
Šta lekar može da vidi na prvom ekspertskom ultrazvuku?
1. Bebinu glavicu i mozak – Lekar posmatra oblik lobanje i određene moždane strukture koje se mogu prikazati u ovoj fazi trudnoće.
2. Nosnu kost i profil lica – Prisustvo nosne kosti jedan je od ultrazvučnih pokazatelja koji se mogu koristiti u proceni rizika za određene hromozomske poremećaje.
3. Bebino srce – Proveravaju se srčana aktivnost, položaj i osnovni izgled srca. U zavisnosti od uslova pregleda moguće je proceniti i dodatne srčane strukture.
4. Stomak i unutrašnje organe – Lekar posmatra trbušni zid, želudac, mokraćnu bešiku i druge strukture koje su vidljive u ovoj fazi razvoja.
5. Kičmu, ručice i nožice – Proverava se izgled kičmenog stuba, prisustvo ekstremiteta i njihovi pokreti.
6. Posteljicu i plodovu vodu – Procenjuju se položaj i izgled posteljice, kao i količina plodove vode.
7. Nuhalnu translucencu – Meri se prostor ispunjen tečnošću iza bebinog vrata, kao jedan od pokazatelja koji mogu pomoći u proceni rizika.
Ipak, nisu sve strukture jednako jasno vidljive kod svake bebe. Na kvalitet pregleda utiču položaj ploda u trenutku pregleda, gestacijska starost i drugi faktori.
Da li se na ekspertskom ultrazvuku vidi Daunov sindrom?
Ultrazvuk ne može samostalno da potvrdi ili isključi Daunov sindrom niti drugi bilo koji hromozomski poremećaj. Lekar može uočiti određene pokazatelje koji povećavaju ili smanjuju procenjeni rizik, poput povećane nuhalne translucence ili odsustva vidljive nosne kosti. Međutim, beba sa Daunovim sindromom može imati i uredan ultrazvučni nalaz.
Zbog toga danas postoje prenatalni skrining testovi koji dodatno procenjuju verovatnoću određenih hromozomskih promena.
Jedan od njih je PregnaNIPT prenatalni test.
Ako je ekspertski ultrazvuk uredan, da li je potreban prenatalni test?
Uredan ultrazvučni nalaz je ohrabrujuća vest, ali ne znači da su isključene sve hromozomske ili genetičke promene. Kao što smo malopre već napomenuli, na ultrazvuku se gleda anatomija bebe i markeri za hromozomske poremećaje ne moraju biti prisutni i vidljivi na ultrazvuku.
Ekspertski ultrazvuk i PregnaNIPT pružaju različite informacije.
Ekspertski ultrazvuk omogućava lekaru da posmatra anatomiju bebe i prati njen razvoj.
PregnaNIPT test analizira slobodnu DNK, koja najvećim delom potiče iz posteljice, a nalazi se u krvi trudnice. Na taj način procenjuje rizik za određene hromozomske poremećaje.
Prenatalni test se može raditi već u ranom periodu trudnoće, već od 10. nedelje, u zavisnosti od toga da li je trudnoća jednoplodna ili blizanačka.
Savremeni NIPT testovi kakav je i PregnaNIPT test može da analizira:
- Trizpmije svih hromozoma
- mikrodelecione, delecione i duplikacione sindrome,
- pol bebe,
- procenjuje rizik za preeklampsiju i gestacijski dijabetes trudnice na zahtev
Važno je razumeti da prenatalni test predstavlja skrining, a ne konačnu dijagnozu. Takođe, ne može otkriti sve genetičke poremećaje niti zameniti ultrazvučnu procenu anatomije bebe.
Da li je potreban drugi ekspertski ultrazvuk ako je prvi uredan?
Prvi ekspertski ultrazvuk pruža važne informacije o ranom razvoju bebe, ali se mnogi organi nastavljaju razvijati tokom narednih nedelja. Zbog toga se detaljan anatomski ultrazvučni pregled u drugom trimestru najčešće obavlja između 18. i 22. nedelje trudnoće.
Tada lekar može detaljnije proceniti:
- Građu srca i velikih krvnih sudova
- Mozak i kičmeni stub
- Lice i usne
- Bubrege i druge unutrašnje organe
- Ekstremitete
- Rast bebe, posteljicu i plodovu vodu
Čak i kada su prvi ekspertski ultrazvuk i prenatalni test uredni, pregled u drugom trimestru ostaje važan deo praćenja trudnoće.
Svaka trudnica želi da čuje da se njena beba razvija dobro. Zato je razumljivo da brojevi, medicinski izrazi i rezultati pregleda ponekad izazivaju nedoumice. Najvažnije je da razumete šta svaki pregled može da pokaže, ali i koja su njegova ograničenja.
Ako imate pitanja o prenatalnom testu ili genetičkim analizama tokom trudnoće, naš tim vam može pomoći izboru. Slobodno nas kontaktirajte putem kontakt forme ili broja telefona
PregnaTest kontakt
Telefon: +38163558580
Email: [email protected]
Kontakt forma: pošaljite upit putem PregnaTest kontakt forme