Jedno od prvih pitanja budućih roditelja jeste: kada najranije može da se uradi NIPT test? Na tržištu se mogu pronaći testovi koji se rade od 9. nedelje, dok se za druge preporučuje da se sačeka 10. nedelja trudnoće. Zbog toga trudnice često imaju dilemu da li je bolje uraditi test što ranije ili sačekati još nekoliko dana.
Odgovor ne zavisi samo od želje da se rezultat dobije što pre. Važno je da u krvi trudnice postoji dovoljna količina DNK poreklom iz posteljice, da je trudnoća pravilno datirana i da je konkretna NIPT tehnologija validirana za uzorkovanje od 9. Nedelje trudnoće.
Određene opcije Pregna NIPT testa mogu se raditi već od 9+1 nedelje trudnoće, dok se za druge opcije preporučuje uzorkovanje od 10. nedelje. Razlika ne znači da je jedan test nužno bolji od drugog, već da različite laboratorijske platforme imaju različite validacije, zahteve u pogledu fetalne frakcije i kriterijume kvaliteta.
Šta zapravo znači 9+1 nedelja trudnoće?
Oznaka 9+1 znači da je trudnoća navršila devet punih nedelja i još jedan dan prema ultrazvuku. To je početak desete gestacijske nedelje.
Gestacijska starost se u medicini tradicionalno računa od prvog dana poslednje menstruacije, iako do oplodnje najčešće dolazi približno dve nedelje kasnije. Zato je embrionalna, odnosno razvojna starost bebe obično oko dve nedelje kraća od gestacijske starosti.
Ova razlika je važna jer test validiran od 9+1 nedelje ne treba raditi sa 8+6, čak i kada je razlika samo dva dana. U veoma ranoj trudnoći svaki dan može uticati na količinu DNK poreklom iz posteljice u krvi trudnice.
Kako se razvija trudnoća između 9. i 10. nedelje?
Period između 9. i 10. nedelje predstavlja važnu fazu ranog razvoja. Formirane su osnove najvažnijih organa i sistema, a posteljica sve aktivnije preuzima ulogu u razmeni kiseonika, hranljivih materija i metaboličkih produkata između majke i bebe.
Bilo koji prenatalni NIPT test ne analizira organe, izgled ili razvoj bebe. Test procenjuje zastupljenost određenih hromozomskih fragmenata u krvi trudnice. Razvoj posteljice ipak je važan zato što upravo iz nje potiče najveći deo takozvane fetalne slobodne DNK koja se koristi za analizu.
Odakle „DNK bebe“ u krvi majke?
Tokom trudnoće u krvi majke cirkulišu kratki fragmenti slobodne DNK, poznati kao cell-free DNA – cfDNA. Pošto posteljica u većini trudnoća ima isti hromozomski sastav kao fetus, analiza placentalne DNK omogućava procenu rizika za određene hromozomske poremećaje kod bebe.
Zbog toga se često koristi izraz „fetalna DNK“, iako je stručno preciznije govoriti o slobodnoj placentalnoj DNK.
Fragmenti ove DNK mogu se otkriti veoma rano u trudnoći, ali sama mogućnost da se DNK detektuje ne znači da je ima dovoljno za pouzdanu kliničku analizu. Da bi prenatalni NIPT test dao rezultat, njen udeo mora biti dovoljan u odnosu na mnogo veću količinu slobodne DNK trudnice.
Šta je fetalna frakcija?
Fetalna frakcija predstavlja procenat ukupne slobodne DNK u uzorku krvi trudnice koji potiče iz posteljice.
Ako je, na primer, fetalna frakcija 8%, to znači da približno 8% analiziranih fragmenata slobodne DNK ima placentalno poreklo, dok preostalih približno 92% uglavnom potiče od trudnice.
Fetalna frakcija je važna zato što se NIPT zasniva na prepoznavanju relativno malih razlika u količini ili rasporedu hromozomskih fragmenata. Ako je placentalne DNK premalo, signal koji potiče iz trudnoće može biti teško razlikovati od DNK majke.
Nedovoljna fetalna frakcija može dovesti do:
- nemogućnosti izdavanja rezultata;
- potrebe za ponovnim vađenjem krvi;
- smanjene osetljivosti analize;
- veoma retko, lažno negativnog rezultata ako test nema odgovarajuće kriterijume kvaliteta.
Zato kvalitetan prenatalni NIPT test ne treba samo da „obradi svaki uzorak“, već da pre izdavanja rezultata proveri da li uzorak ispunjava unapred definisane kriterijume pouzdanosti.
Kako se fetalna frakcija menja tokom trudnoće?
Placentalna DNK može biti prisutna u krvi trudnice već tokom prvih nedelja trudnoće, ali njen udeo uglavnom raste sa gestacijskom starošću.
Oko 9. i 10. nedelje fetalna frakcija kod velikog broja trudnica postaje dovoljna za prenatalni NIPT test. Međutim, ne postoji jedna vrednost koja važi za sve trudnoće. Dve trudnice u potpuno istoj gestacijskoj nedelji mogu imati veoma različitu fetalnu frakciju.
U prvom trimestru fetalna frakcija se najčešće povećava kako:
- posteljica raste;
- povećava se njena aktivna površina;
- više placentalnih fragmenata DNK dospeva u krv majke;
- trudnoća napreduje.
Zašto se neki prenatalni NIPT testovi rade od 9, a drugi od 10. nedelje?
Najraniji termin testiranja ne određuje samo biologija trudnoće. On zavisi i od tehnologije kojom laboratorija analizira DNK.
Razlike između testova mogu obuhvatiti:
– način izdvajanja slobodne DNK;
– vrstu sekvenciranja;
– dubinu sekvenciranja;
– način brojanja hromozomskih fragmenata;
– bioinformatičke algoritme;
– mogućnost obogaćivanja kraćih fragmenata placentalne DNK;
– način merenja ili procene fetalne frakcije;
– minimalnu fetalnu frakciju potrebnu za rezultat;
– kriterijume za prihvatanje ili odbijanje uzorka;
– populaciju i gestacijske nedelje u kojima je test klinički validiran.
PregnaNIPT prenatalni test može biti ponuđen od 9 +1. nedelje obzirom na to da je metoda proverena na dovoljnom broju uzoraka iz tako ranih trudnoća i ako su utvrđeni kriterijumi za bezbedno izdavanje rezultata.
Zato nije dovoljno da laboratorija tehnički može da analizira uzorak. Važno je da je konkretna opcija testa validirana za navedenu gestacijsku starost.
PregnaNIPT prenatalni test radi se najranije već od 9+1 nedelje trudnoće
Određene opcije PregnaNIPT testa mogu se uraditi već od 9+1 nedelje trudnoće. To omogućava budućim roditeljima da veoma rano dobiju procenu rizika za hromozomske poremećaje obuhvaćene izabranim paketom.
Međutim, granica od 9+1 ne odnosi se automatski na svaku Pregna opciju. Pre zakazivanja potrebno je proveriti:
- koji Pregna paket je izabran;
- da li je trudnoća jednoplodna ili blizanačka;
- da li je trudnoća nastala vantelesnom oplodnjom;
- da li je korišćena donirana jajna ćelija;
- da li je postojao nestali blizanac;
- da li ultrazvučni nalaz potvrđuje gestacijsku starost i vitalnost trudnoće.
Zakažite besplatne konsultacije za PregnaNIPT timom u vezi izbora adekvatne opcije testa i optimalnog vremena uzorkovanja.
Da li je bolje uraditi NIPT u 9. ili 10. nedelji?
Ne postoji jedan odgovor koji je najbolji za svaku trudnicu. PregnaNIPT prenatalni test je superioran na tržištu u odnosu na druge testove jer se zaniva na klinički validiranim platformama i izvođenju analize već od od 9+1 nedelje trudnoće.
Testiranje od 9+1 nedelje trudnoće omogućava:
- ranije dobijanje informacije o riziku;
- više vremena za genetičko savetovanje;
- ranije planiranje dodatnih pregleda;
- mogućnost pravovremenog razmatranja biopsije horionskih čupica ako rezultat pokaže visok rizik;
- kraći period neizvesnosti kod trudnica sa povećanim rizikom ili izraženom zabrinutošću.
U pojedinim slučajevima nekoliko dodatnih dana može:
- omogućiti povećanje fetalne frakcije, naročito kod visokog BMI (odnosa kilaže i visine kod trudnica);
- smanjiti verovatnoću neuspešne analize zbog premalo placentalne DNK;
- biti korisno kod trudnica koje imaju faktore povezane sa nižom fetalnom frakcijom;
Ako je trudnoća uredna, test validiran od 9+1 nedelje i ultrazvuk potvrđuje odgovarajuću gestacijsku starost, rano uzorkovanje može biti opravdano. Ako postoji veća verovatnoća niske fetalne frakcije, lekar može savetovati da se sačeka još nekoliko dana.
Zašto je ultrazvučni pregled važan pre izvođenja prenatalnog NIPT testa?
Pre uzorkovanja preporučuje se ultrazvučna potvrda trudnoće.
Ultrazvukom treba proveriti:
- da li se trudnoća nalazi u materici;
- da li je prisutna srčana radnja;
- broj embriona odnosno fetusa;
- gestacijsku starost;
- da li veličina trudnoće odgovara terminu;
- eventualno postojanje praznog gestacijskog meška;
- postojanje ili gubitak jednog blizanca;
- veće rano vidljive nepravilnosti.
Bilo koji prenatalni NIPT test nije zamena za ultrazvuk. Ako je trudnoća pogrešno datirana i zapravo je mlađa nego što se pretpostavlja, uzorak može biti uzet pre validiranog termina.
Kako se određuje tačna gestacijska starost?
Gestacijska starost se prvo procenjuje prema prvom danu poslednje menstruacije. Međutim, taj podatak nije uvek pouzdan, naročito ako su ciklusi:
– neredovni;
– duži ili kraći od 28 dana;
– praćeni kasnijom ovulacijom;
– nejasni zbog nedavnog prestanka kontracepcije;
– nejasni zbog krvarenja koje je zamenjeno za menstruaciju.
U prvom trimestru najpouzdanija ultrazvučna procena gestacijske starosti zasniva se na merenju dužine embriona, odnosno CRL vrednosti – teme–trtica.
Ako postoji značajno neslaganje između poslednje menstruacije i ultrazvučne procene, lekar određuje koju starost treba koristiti za planiranje testiranja.
Kod trudnoće nastale vantelesnom oplodnjom termin se računa prema datumu aspiracije, oplodnje i transfera embriona, uzimajući u obzir starost embriona prilikom transfera.
Koji faktori mogu sniziti fetalnu frakciju?
Gestacijska nedelja jeste važna, ali nije jedini faktor.
Viši indeks telesne mase trudnice
Kod trudnica sa višim BMI često postoji veća količina slobodne DNK poreklom iz majčinih ćelija. Placentalna DNK tako čini manji procenat ukupne DNK u uzorku.
To ne znači da prenatalni NIPT test ne može da se radi, ali može povećati verovatnoću niske fetalne frakcije i ponovnog uzorkovanja. U pojedinim slučajevima korisno je sačekati nešto kasniju gestacijsku nedelju.
Veoma rana trudnoća
Što se uzorak uzima ranije, veća je verovatnoća da količina placentalne DNK još nije dovoljna. Upravo zato test ne treba raditi pre minimalne nedelje koju je odredila laboratorija.
Blizanačka trudnoća
Kod blizanaca ukupna količina placentalne DNK može biti veća, ali svaka beba ne mora doprinositi podjednako. To je posebno važno kod dvojajčanih blizanaca, kod kojih fetalnu frakciju i mogućnosti konkretne tehnologije treba procenjivati drugačije nego kod jednoplodne trudnoće.
Vantelesna oplodnja
U pojedinim studijama trudnoće nastale IVF postupkom imale su nešto nižu prosečnu fetalnu frakciju ili veću stopu neuspešne analize. To ne znači da NIPT nije pouzdan u IVF trudnoći, već da laboratorija mora imati potpune podatke o načinu začeća.
Terapija niskomolekularnim heparinom
Pojedine studije pronašle su povezanost između terapije heparinom i većeg broja neinformativnih rezultata, mada uzroci nisu potpuno razjašnjeni i mogu biti povezani i sa osnovnim zdravstvenim stanjem trudnice.
Terapija se zbog bilo kog prenatalnog NIPT testa ne prekida samoinicijativno. Eventualne izmene terapije može odrediti samo nadležni lekar.
Hromozomske i placentalne nepravilnosti
Niža fetalna frakcija češće se opisuje kod pojedinih hromozomskih poremećaja, naročito trizomija 13 i 18 i nekih promena polnih hromozoma. Zbog toga neuspešan rezultat ne treba automatski smatrati urednim nalazom.
Druga stanja
Na rezultat mogu uticati i individualne karakteristike posteljice, određene autoimune bolesti, kvalitet uzorka, vreme do obrade krvi i tehnički faktori. Uticaj svakog od ovih faktora nije isti kod svih NIPT platformi.
Da li količina vode, hrana ili doba dana utiču na fetalnu frakciju?
Za prenatalni NIPT test uglavnom nije potrebno biti natašte. Trudnica može normalno da jede i pije vodu, osim ako iz nekog drugog medicinskog razloga nije dobila drugačije uputstvo.
Ne postoje pouzdani dokazi da obilno konzumiranje vode neposredno pre vađenja krvi može značajno povećati fetalnu frakciju. Fetalna frakcija zavisi prvenstveno od odnosa placentalne i majčine slobodne DNK, a ne od kratkotrajne hidratacije.
Takođe, ne postoji pouzdan „najbolji deo dana“ za NIPT. Mnogo su važniji gestacijska starost, pravilno uzorkovanje i odgovarajući transport krvi.
Kolika fetalna frakcija mora biti da bi prenatalni test bio pouzdan?
Često se navodi da je za prenatalni NIPT test potrebno najmanje 4% fetalne frakcije, ali to nije univerzalno pravilo.
Različite platforme mogu imati:
– različite minimalne pragove;
– prag između približno 2% i 4%;
– algoritme koji procenjuju kvalitet bez jednog fiksnog procenta;
– različite kriterijume za jednoplodne i blizanačke trudnoće.
Zato se rezultati različitih laboratorija ne mogu porediti samo prema procentu fetalne frakcije. Važno je kako je test validiran i na koji način algoritam koristi taj podatak.
Test koji prihvata nižu fetalnu frakciju nije automatski bolji. Potrebno je da postoji dovoljno kliničkih podataka koji potvrđuju da analiza i pri tom nivou zadržava odgovarajuću pouzdanost. PregnaNIPT test pouzdane rezultate izdaje sa fetalnom frakcijom u rasponu između 2% i 4%;
Šta ako NIPT prenatalni test ne da rezultat?
Neinformativan ili „no-call“ rezultat znači da laboratorija nije mogla pouzdano da izda procenu rizika. To nije ni rezultat niskog ni rezultat visokog rizika.
Najčešći razlog u ranoj trudnoći jeste niska fetalna frakcija, ali mogu postojati i drugi biološki ili tehnički uzroci.
Dalji postupak može uključiti:
1. proveru gestacijske starosti;
2. novi ultrazvučni pregled;
3. ponovno uzorkovanje nakon određenog vremena;
4. genetičko savetovanje;
5. razmatranje dijagnostičkog testiranja ako postoje dodatni faktori rizika.
Ponovno vađenje krvi prema smernicama laboratorije često može dati rezultat jer je fetalna frakcija u međuvremenu porasla. Ipak, drugo uzorkovanje nije garancija uspeha.
Ako se rezultat ne dobije ni nakon ponovljenog uzorkovanja, ili ultrazvuk pokaže odstupanje, potrebno je individualno razmotriti biopsiju horionskih čupica ili amniocentezu.
Da li je neinformativan rezultat prenatalnog testa razlog za paniku?
Ne, ali ga ne treba ni zanemariti.
U velikom broju slučajeva razlog je viši BMI ili tehnički faktor, a ponovljeni test daje uredan rezultat. Međutim, niska fetalna frakcija i ponovljeni neuspeh analize u pojedinim studijama povezani su sa većom učestalošću određenih hromozomskih i placentalnih komplikacija.
Zbog toga neinformativan rezultat prenatalnog NIPT testa ne znači da beba ima hromozomski poremećaj, ali zahteva procenu daljih koraka sa lekarom.
Može li se NIPT uraditi pre prvog ekspertnog ultrazvuka?
Može, ako je ultrazvukom prethodno potvrđena vitalna trudnoća i odgovarajuća gestacijska starost. Ipak, bilo koji prenatalni NIPT test ne zamenjuje ultrazvučni pregled između 11. i 14. nedelje.
Na tom pregledu procenjuju se:
- nuhalna translucenca;
- rana anatomija fetusa;
- nosna kost i drugi ultrazvučni markeri, prema protokolu;
- broj fetusa i horionicitet;
- posteljica;
- određene velike razvojne anomalije.
Neke anomalije mogu postojati i kada je prenatalni NIPT rezultat niskog rizika. Zbog toga su analiza krvi i ultrazvuk komplementarni, a ne konkurentski pregledi.
Šta ako NIPT pokaže visok rizik?
Rezultat visokog rizika nije dijagnoza, bez obzira na to koliko rano ili kasno je test urađen.
Nakon takvog rezultata preporučuju se:
- genetičko savetovanje;
- detaljan ultrazvučni pregled;
- potvrda rezultata dijagnostičkim testom.
U zavisnosti od gestacijske starosti i vrste nalaza, potvrda se može obaviti:
– biopsijom horionskih čupica, najčešće između 11. i 14. nedelje;
– amniocentezom, najčešće od 16. nedelje.
Jedna od prednosti ranog izvođenja PregnaNIPT-a jeste što ostavlja više vremena za savetovanje i planiranje dijagnostičkog postupka. Odluke ne treba donositi samo na osnovu NIPT rezultata.
Posebne situacije u kojima vreme testiranja zahteva dodatnu procenu
Nestali blizanac
Ako je trudnoća prvobitno bila blizanačka, a jedna beba je prestala da se razvija, njena placentalna DNK može ostati u krvi majke nedeljama i uticati na rezultat.
Čekanje nekoliko dana od 9. do 10. nedelje ne rešava nužno ovaj problem. Pre testiranja je obavezno prijaviti nestalog blizanca i vreme kada je prestao njegov razvoj.
Krvarenje u ranoj trudnoći
Samo krvarenje ne znači automatski da NIPT ne može da se uradi. Ipak, pre vađenja krvi treba ultrazvučno proveriti vitalnost trudnoće i isključiti gubitak jednog blizanca ili drugu komplikaciju.
Blizanačka trudnoća
Potrebno je koristiti test koji je posebno validiran za blizanačke trudnoće. Najraniji termin za jednoplodnu trudnoću ne mora automatski važiti i za blizance.
Donirana jajna ćelija
PregnaNIPT prenatalni test se najčešće može raditi, ali laboratorija mora znati da je korišćena donirana jajna ćelija.
Preimplantaciono genetičko testiranje
Čak i kada je embrion analiziran pre transfera, trudnici treba ponuditi prenatalni skrining ili dijagnostičko testiranje. PGT ne isključuje potrebu za prenatalnim praćenjem.
Kako izabrati pravi termin za PregnaNIPT prenatalni test?
Za pravilno testiranje potrebno je uzeti u obzir mnogo više od same gestacijske nedelje: broj posteljica, zigotnost, način začeća, postojanje nestalog blizanca i ultrazvučni nalaz.
Individualno savetovanje sa PregnaNIPT timom pre i nakon testiranja omogućava da roditelji razumeju mogućnosti i ograničenja analize i donesu informisanu odluku u skladu sa karakteristikama svoje trudnoće.
Pravi trenutak za NIPT predstavlja ravnotežu između želje za što ranijom informacijom i potrebe da u uzorku postoji dovoljna količina placentalne DNK.
Određene opcije Pregna NIPT testa mogu se raditi od 9+1 nedelje trudnoće, jer su laboratorijske metode i kriterijumi kvaliteta prilagođeni ranom testiranju.
Literatura
1. American College of Obstetricians and Gynecologists. Cell-Free DNA Prenatal Screening Test. ACOG navodi da se cfDNA skrining standardno može obaviti od 10. nedelje trudnoće. „ACOG“ (https://www.acog.org/womens-health/infographics/cell-free-dna-prenatal-screening-test)
2. Hui L, et al. Position statement from the International Society for Prenatal Diagnosis on the use of non-invasive prenatal testing for the detection of fetal chromosomal conditions in singleton pregnancies. Prenatal Diagnosis. 2023. „ISPD position statement“ (https://obgyn.onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/pd.6357)
3. Deng C, Liu S. Factors Affecting the Fetal Fraction in Noninvasive Prenatal Screening: A Review. Front Pediatr. 2022;10:812781. „PubMed Central“ (https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC8829468/)
4. Yuen N, et al. Cell-free placental DNA: What do we really know? Placenta. 2024. „PubMed Central“ (https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC11627368/)
5. Taglauer ES, Wilkins-Haug L, Bianchi DW. Cell-free fetal DNA in the maternal circulation as an indication of placental health and disease. Placenta. 2014;35 Suppl:S64–S68. „PubMed“ (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24388429/)
6. Zaki-Dizaji M, et al. Maternal and fetal factors affecting cell-free fetal DNA fetal fraction: A systematic review. 2023. „PubMed Central“ (https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC10757682/)
7. Scheffer PG, et al. Association between low fetal fraction in cell-free DNA testing and adverse pregnancy outcome: A systematic review. Prenat Diagn. 2021;41:1287–1295. „PubMed Central“ (https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9292009/)
8. Santoli CMA, et al. An overview of current prenatal genetic screening and diagnostic testing guidelines. 2025. „Pregnancy and Maternal-Fetal Medicine“ (https://obgyn.onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1002/pmf2.70016)
PregnaTest kontakt
Telefon: +38163558580
Email: [email protected]
Kontakt forma: pošaljite upit putem PregnaTest kontakt forme