Aneuploidije polnih hromozoma
Dolazak bebe je budućim roditeljima vest koja potpuno menja pogled na svet. Od trenutka saznanja da će postati roditelji, budućoj mami i tati je jedino važno da trudnoća bude zdrava i bez komplikacija i da sa bebom bude sve u redu.
Iako preplavljeni najlepšim mogućim emocijama, činjenica je i da roditelji postaju zabrinuti, nesigurni, javljaju se brojna pitanja i nedoumice, a ipak, danas je sa razvojem medicine i tehnologije, siguran put ka bezbrižnoj trudnoći na korak od svih nas.
Svesni smo da nijedna trudnoća nije imuna na hromozomopatije, bez obzira na to da li roditelji imaju ili nemaju porodičnu anamnezu sličnih oboljenja. Genetičke abnormalnosti javljaju se potpuno slučajno i to u bilo kojoj trudnoći. Greške u dupliranju genetskog materijala nastaju spontano, ali čak i najmanja greška može ugroziti rast i razvoj ploda.
Usled pojave nedostatka ili dodatnih kopija delova jednog hromozoma nekada dolazi do genetičkih bolesti koje nisu kompatibilne sa životom. Na ovaj način nastaju brojni zdravsteni problemi kod deteta, koji utiču i na njegov životni vek. Zbog toga je ključno informisati se na vreme. Važno je unapred razumeti kako ceo proces funkcioniše, kako bismo znali šta određena hromozomopatija znači za nas i naše dete. Genetička abnormalnost koja uzrokuje teške kliničke simptome, anomalije vitalnih organa i mentalnu zaostalost, ne utiče samo na dete, već menja dinamiku i način života svih članova porodice. Kako bi rodiljtelji obolelom detetu pružili adekvatnu negu i najbolji mogući kvalitet života, potrebna su doživotna odricanja, posvećenost, dobra organizacija svih članova porodice. Takođe, veoma je važna psihička snaga i stabilnost jer prepreke su brojne kao i različiti ishodi zbog same prirode bolesti. Zato roditelji moraju biti na vreme informisani o opcijama koje im stoje na raspolaganju.
Tri najčešće trizomije, koje su kompatibilne sa životom nakon rođenja, se prve spominju kada se govori o hromozomopatijama i različitim hromozomskim abnormalnostima, a to su: Daunov (trizomija 21), Edvardsov (trizomija 18) i Patauov (trizomija 13) sindrom. Ove trizomije su autozomne aneuploidije. Pored autozomnih, tokom procesa ćelijske deobe mogu se pojaviti i aneuploidije polnih hromozoma. Za razumevanje ove teme, podstićemo se kako izgleda proces ćelijske deobe, šta su zapravo aneuploidije i kako nastaju.
Sta je to ćelijska deoba?
Ćelije se dele putem procesa mitoze ili mejoze (mejoza I i mejoza II). Mitoza je proces deobe somatskih ćelija, dok se mejozom formiraju polne ćelije.
Mitoza predstavlja deobu telesnih ćelija pri kojoj od jedne majke ćelije sa diploidnim brojem hromozoma, nastaju dve ćerke ćelije sa istim brojem hromozoma. Obe imaju identičan broj hromozoma kao matična ćelija, a DNK materijal je ravnomerno raspoređen. Prilikom začeća kod ljudi, jedan set hromozoma potiče od majčine jajne ćelije, dok drugi set dolazi od očevog spermatozoida (po 23 hromozoma svaki). Na taj način nastaje autozomna, somatska ćelija, sa 46
hromozoma. Interesantno je napomenuti da je kod jednoćelijskih organizama mitoza i proces razmnožavanja, dok kod višećelijskih organizama mitozom se obnavljaju tkiva i organizam raste.
Mejoza je proces ćelijske deobe koja u novim ćelijama dovodi do smanjenja broja hromozoma na pola. Ova deoba se naziva i redukcionom, jer dve ćerke ćelije imaju upola manji broj hromozoma od matične ćelije. U mejozi I , obične somatske ćelije se transformišu u polne ćelije. Tokom ovog procesa, broj hromozoma se redukuje u novim ćelijama (majka ćelija ima 2n hromozoma, dok ćerke ćelije imaju n hromozoma). U mejozi II, ćerke ćelije (sa n hromozoma) se dalje dele. Konačan rezultat su četiri ćerke ćelije sa haploidnim brojem hromozoma, koje se razlikuju od matične ćelije po svojim karakteristikama. Mejozom se održava konstantan broj hromozoma u ćelijama, iz generacije u generaciju. Ako bi redukcija izostala, genetski materijal bi se neprestano udvostručavao, što bi moglo dovesti do mutacija.
U bilo kojoj fazi ćelijske deobe može doći do greške u kopiranju genetskog materijala, a sve abnormalnosti mogu uticati na strukturu ili broj hromozoma u ćeliji.
Mikrodelecije predstavljaju hromozomopatije koje nastaju usled oštećenja ili promena u strukturi hromozoma, dok aneuploidije nastaju usled promene broja hromozoma u ćeliji.
Šta su to aneuploidije?
Svaka somatska ćelija ljudskog bića sadrži 46 hromozoma. Nasuprot tome, polna ćelija ima duplo manje hromozoma od somatske, dakle 23. Hromozomi su organizovani u parove koje potomstvo nasleđuje od svojih roditelja, pri začeću. Autozomni (telesni ili somatski) hromozomi su označeni
brojevima od 1 do 22, dok su polni hromozomi (XX kod devojčica i XY kod dečaka) označeni brojem 23.
Aneuploidije se definišu kao nepravilan broj hromozoma u ćeliji. Do aneuploidija dolazi kada se sestrinske hromatide hromozoma ne razdvoje pravilno tokom mitoze i mejoze II, ili kada se parovi hromozoma ne razdvoje tokom mejoze I.
Greške u procesu dupliranja genetičkog materijala mogu dovesti do stvaranja ćelija sa nepravilnim brojem hromozoma. To znači da nova ćelija može imati jednu dodatnu kopiju hromozoma (trizomija) ili jednu manje kopiju (monozomija). Dešavaju se i slučajevi kada nedostaje čitav par hromozoma, što rezultira nultizomijom, ili kada je ceo par dupliran (tetrazomije). Manje uobičajeni su slučajevi
polizomije.
Koje su to najčešće aneuploidije?
Aneuploidije javljaju se kao posledica viška ili manjka genetičkog materijala. Monozomije autozomnih hromozoma obično rezultiraju ozbiljnijim stanjima od trizomija, a vrlo ćesto i fatalnim ishodom. Većina monozomija nije kompatibilna sa životom nakon rođenja.
Najčešće autozomne aneuploidije koje se javljaju kod ljudi su trizomije 21, 18 i 13, poznate kao Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom. Za ove sindrome karakteristična je ozbiljna klinička slika, iako većina dece uglavnom preživi rođenje. Kod osoba sa Daunovim sindromom, uglavnom se može očekivati određeni stepen samostalnosti za svakodnevni život u odraslom dobu.
Fizičke karakteristike koje se najčešće javljaju kod osoba sa Daunovim sindromom su: nizak rast, koso postavljene oči, kratki prsti, brazda na dlanu, specifično oblikovan nos, nisko postavljene uši i izbočeni jezik, mala usta. Pored toga, što se veoma često može javiti i mentalna zaostalost, obično sa IQ-om između 40 i 50, Daunov sindrom može uticati i na unutrašnje organe, poput srca, a povećava i rizik od leukemije. Ipak, treba istaći da je tokom godina životni vek osoba sa Daunovim sindromom značajno produžen. Iako se osoba može delimično osamostaliti, uvek će zahtevati podršku roditelja, staratelja, porodice ili stručnog osoblja.
Druga po učestalosti je trizomija 13, poznata i kao Patauov sindrom, koji nosi težu kliničku sliku, često rezultirajući smrću dece u prvim mesecima života. Vidljiva je izražena mentalna zaostalost, mikrocefalija, rascep usne, nepca i vilice, uz brojne malformacije unutrašnjih organa.
Edvardsov sindrom, ili trizomija 18, je treća najčešća autozomna aneuploidija. Karakteriše ga mentalna zaostalost, nerazvijene genitalije, defekti unutrašnjih organa i malformacije udova. Većina dece pogođene ovim sindromom ne preživi prvi rođendan. Oni koji prežive, obično imaju manje
izražene simptome.
Pobačaji u ranim fazama trudnoće javljaju se kod velikog broja trudnoća sa aneuploidijama autozomnih hromozoma, a rizik od aneuploidija kod deteta povećava se sa povećanjem majčinih godina, mada u praksi ni mlađe trudnice nisu pošteđene.
Aneuploidije polnih hromozoma manje oštećuju fenotip (izgled) od aneuploidija autozomnih hromozoma. Razlog je činjenica da polni hromozomi nose manji broj gena nego autozomni, a svaki prekomerni X hromozom je neaktivan. Oremećaji ponašanja i mentalna zaostalost karakteristični su za aneuploidije polnih hromozoma, međutim sterilitet je tipičan simptom koji ih povezuje.
Aneuploidije polnih hromozoma
Aneuploidije se javljaju kao rezultat grešaka tokom ćelijske deobe, bilo da je reč o mitozi ili mejozi. Tipična somatska ćelija ljudske jedinke sadrži 46 hromozoma, dok je broj hromozoma u polnoj ćeliji upola manji – 23. Potomstvo nasleđuje genetski materijal od oba roditelja, kombinujući majčinu jajnu ćeliju i očev spermatozoid (obe sa haploidnim brojem hromozoma), što rezultira zigotom sa diploidnim brojem hromozoma. Polni hromozomi se označavaju brojem 23, a predstavljaju se oznakom XX kod osobe ženskog i XY kod osobe muškog pola.
Autozomne aneuploidije nastaju kada dođe do nepravilnog broja autozomnih hromozoma, dok su aneuploidije polnih hromozoma direktna posledica neregularnog broja polnih hromozoma.
Najpoznatije aneuploidije polnih hromozoma uključuju: Tarnerov sindrom (monozomija X), Trizomija X (trostruki X sindrom), Klinefelterov sindrom, Džejkobsov sindrom i XXYY sindrom.
Tarnerov sindrom, poznat i kao monozomija X, utiče isključivo na ženske osobe, i javlja se kod 1 od 1000 ženske dece. Ovo je jedina monozomija koja ne sprečava normalan život. Kod ove aneuploidije, devojčice se rađaju sa jednim X hromozomom manje (45, XO). Tipične fizičke karakteristike uključuju niži rast (do 150 cm visine), kraći vrat sa primetnim naborima na bočnim stranama vrata, nisko postavljene i deformisane ušne školjke, kao i izražene “štitaste grudi”. Osobe sa Tarnerovim sindromom su obično sterilne, ali pravilno upravljanje hormonima poput progesterona i estrogena može delimično uticati na fertilnost i rast. Blaga mentalna zaostalost je retka. Postoje i slučajevi mozaicizma sa očuvanom plodnošću.
Pojava dodatnog X hromozoma prilikom ćelijske deobe, dovešće do trizomije X ili trostrukog X sindroma (47, XXX). Pogađa ženski plod. Učestalost ovog sindroma je 1 od 1000 ženske dece. Sindrom uglavnom ne karakterišu teške posledice, a dete se potpuno normalno razvija. Međutim, istraživanja su pokazala da se javljaju problemi u prilagođavanju i socijalnoj interakciji,
iako je osoba klinički zdrava.
Klinefelterov sindrom, koji pogađa mušku decu, proizlazi iz dodatne kopije X hromozoma (47, XXY) i javlja se kod 1 od 1000 dece. Iako su genetski muškarci, osobe sa ovim sindromom mogu pokazivati tipično ženske karakteristike, poput izraženih grudi, evnuhoidne telesne građe, ženskog tipa maljavosti i nerazvijenosti testisa. Muškarci sa Klinefelterovim sindromom su visokog rasta i često sterilni. Sindrom se obično dijagnostikuje kada osoba traži medicinsku pomoć zbog neplodnosti, dok
se blaga mentalna zaostalost retko javlja.
Džejkobsov sindrom, poznat i kao 47, XYY, utiče isključivo na muški pol i javlja se kod 1 od 1000 novorođenčadi. Ovaj sindrom proizilazi iz dodatne kopije Y hromozoma. Često prolazi neprimećen, jer osobe pogođene ovom aneuploidijom polnih hromozoma vode potpuno normalan život. Retko se dijagnostikuje blaga mentalna zaostalost. Ponekad se mogu javiti problemi u ponašanju i učenju, dok će osoba često biti nešto viša od svojih vršnjaka ili braće i sestara. Iako se ranije spekulisalo o vezi sa
pojačanom agresijom, novija istraživanja ne podržavaju ovu tezu.
XXYY sindrom je izuzetno retka aneuploidija polnih hromozoma, pojavljuje se kod samo 1 od 17,000 muške dece. Ranije je bio smatran varijantom Klinefelterovog sindroma, ali su kasnija istraživanja potvrdila da predstavlja odvojeni poremećaj s jedinstvenim karakteristikama fenotipa i intenzitetom psihičkih problema. Osobe pogođene ovim sindromom često su izrazito visoke, ali sekundarne polne karakteristike nisu adekvatno razvijene: moguća je izraženost grudi, nedostatak razvijenih polnih organa, ženski tip maljavosti i telesna građa tipična za evnuhoide. Primetan je i intelektualni hendikep, pojačana impulsivnost i izražena agresivnost. Česti su promenljivo raspoloženje i simptomi koji su povezani s autizmom i depresijom.
Rano otkrivanje aneuploidija
Aneuploidije polnih hromozoma, baš kao i aneuploidije autozomnih hromozoma, nastaju usled viška ili manjka genetičkog materijala. Nažalost, za ove poremećaje trenutno ne postoji lek, pa se terapija uglavnom svodi na simptomatsko lečenje, sa ciljem poboljšanja kvaliteta života. Stoga je rano
otkrivanje od ključne važnosti.
Zahvaljujući mogućnosti prenatalnog testiranja, što ranije nije bio slučaj, danas je moguće otkrivanje aneuploidija polnih hromozoma već u ranim fazama trudnoće. Prenatalni testovi su potpuno neinvanzivni, jednostavno se izvode već od desete nedelje trudnoće, a njihova preciznost je na izuzetno visokom nivou. Najvažnije je sto mogu tačno identifikovati prisustvo ovih poremećaja.
Postupak uzimanja uzoraka je jednostavan i bezbedan kako za majku tako i za bebu, a rezultati su pouzdani i precizni, i dobijaju se već za 7-10 dana.
Pprenatalno testiranje omogućava budućim roditeljima da saznaju važne informacije veoma rano u trudnoći. To im daje dovoljno vremena da se posavetuju sa lekarima i genetičarima, razmotre opcije i donesu odluke koje su najbolje za njihovu budućnost. Ukoliko se dijagnoza odloži do porođaja, roditelji imaju manje vremena za prikupljanje informacija, dok dete možda već zahteva posebnu negu. Stoga je ulaganje u prenatalno testiranje ključno za miran san budućih roditelja.
Pregna NIPT prenatalni test je upravo takav test i može se uraditi već od 10. nedelje trudnoće i dostupan je kako za jednoplodne tako i za blizanačke trudnoće. Njegova glavna prednost je što se izvodi na najsavremenijoj Illumina platformi koja predstavlja zlatni standard za izvođenje
prenatalnih testova.
Pregna NIPT predstavlja prenatalni test koji pruža mogućnost analize celog genoma bebe budući da obuhvata analizu svih hromozoma. Važno je napomenuti da se dodatno, uz bilo koju opciju testa, može uraditi ispitivanje statusa nosilaca za najčešće recesivne nasledne bolesti: Spinalnu Mišićnu
Atrofiju – SMA ili Cističnu fibrozu – CF.
Zahvaljujući najnaprednijoj tehnologiji, Pregna NIPT prenatalni test izveštava o udelu bebine DNK u krvi majke. Ovo predstavlja izuzetno važnu činjenicu budući da, loša procena udela bebine DNK dovodi do nepouzdanih rezultata. Zahvaljujući preciznim i sigurnim izveštajem o bebinoj DNK, Pregna NIPT osigurava najmanji procenat lažno pozitivnih rezultata i garantuje pouzdanost veću od 99,99%.
Pregna NIPT ima značajnu prednost u odnosu na trenutno dostupne testove, koji pored svih trizomija, aneuploidija polnih hromozoma i mikrodelecija, delecija i duplikacija analizira dodatno i nasledne bolesti poput cistične fibroze –CF, spinalne mišićne atrofije – SMA, kao i druge nasledne bolesti. Spektar testiranja moguće je proširiti i na druge nasledne bolesti po želji budućih roditelja.
U slučaju pozitivnog nalaza Pregna NIPT testa, niste sami, jer tada mi snosimo troškove dalje dijagnostičke metode. Konsultacije medicinskog tima biće vam dostupne u svakom trenutku kao i vašem lekaru.
Zakazivanje Pregna NIPT testa moguće je u gradovima širom Srbije, a za sve konsultacije sa stručnim
timom možete obaviti putem telefona 065-821 09 19.
Prijavi se na Newsletter
Dobićete interesantne besplatne medicinske sadržaje o trudnoći kao i naše ekskuluzivne ponude